Borilačke veštine kao sport
Kombinovane borilačke veštine su moderni borbeni sport u kome je dozvoljen širok izbor borilačkih veština i tehnika. Judo i taekwondo kao i zapadnjačko mačevanje su discipline u letnjim olimpijskim igrama. Takmičari u veštinama kao što su kik box i brazilski jui juitsu često treniraju za sportske mečeve za razliku od onih koji treniraju aikido i wing chun kojima su takmičenja uskraćena. Neke škole veruju da takmičenja stvaraju bolje efikasnije učenike borilačkih veština i da takmičenja stvaraju bolji osećaj sportskog duha.
Kao odgovor izazovu sportskih borilačkih veština nove forme takmičenja su počele da se održavaju kao što su : UFC (ultimate fight) u Americi ili PRIDE (ultimate fight po azijskim pravilima) u Japanu koji je takođe poznat kao turnir kombinovanih borilačkih veština (MMA) mixovane borilačke veštine . Orginalni UFC turnir se održava pod malim brojem pravila
koja dozvoljavaju svim učesnicima različitih borilačkih veština da učestvuju i ne sputava ih pravilima njihovih veština i sportskih grana.
Razlika između borilačkih veština i borilačkih sportskih grana je u tome što su se u borilačkim sportskim granama održavaju takmičenja.Večina borilačkih vestina je modifikovano zbog samog takmičenja gde se uvode i razna pravila i kategorizacija između samih sportista.
Borilačke sportske grane donose velike investicije u evropi za razliku od borilačkih veština kojima se uglavnom razvija ljubav prema samoj veštini,razvija duhovnost što ne znači da se u borilačkim sportskim granam ne razvija.U današnje vreme ljudi se večinom bave borilačkim sportskim granam, retko ko se bavi tredicionalnim borilačkim veštinama, jer i sami roditelji usmeravaju svoju decu na borilačke sportske grane.
