Edukacija

Pa relativno može dosta toga da se kaže oko ovog termina smaoodbrana, zašto smo izabrali baš taj termin i da li je to nova borilačka veština ili je samo deo neke, ostaje na Vama da odlučite dok budete čitali i upražnjavali u praksi samoodbranu na neki drugi način, kao svojstvenu veštinu onda ćete doneti odluku i reci da to je to!……………

Samoodbrana na našim prostorima se provlači kroz sve borilačke sportove i borilačke veštine to je i navelo autora ovog priručnika da je totalno izdvoji i primeni u primarnu veštinu a ne da bude sekundarna kao što to svi čine.Na ostalim prostorima samoodbrana već odavno postoji kroz različite stilove i načine zivljenja i kulture razlićitih naroda i verovanja. Kod nas među prvima koji su koristili samoodbranu kao svojstvenu veštinu bili su specijalni odredi i specijalne jedinice Vojske Jugoslavije i Policije.Oni su upražnjavali samoodbranu kroz dve, tri bazićne borilačke veštine, gde su usvojili nekoliko osnovnih elemenata borenja i primenjivali u praksi.

Šta je samoodbrana? Samoodbrana jeste veština koja je nastala kao i svaka druga borilačka tradicionalna veština, sa jedne strane može se reći da je to veština gde se koriste određene metode da se čovek odbrani od nečega a sa druge strane isto tako može se reće da je to veština gde čovek pokušava da povredi osobu koje želi da mu ugrozi život na bilo koji način. Kako god da okrenete svodi se na isto da li se branili ili napadali da bi se odbranili mi koristimo termin samoodbrana.Svakom od nas je urođen odbrambeni mehanizam, genetski ili faktor preživljavanja – preziveti svaku novu nastalu situaciju u iščekivanju neke nove i neke teže!!!

Iz tog razloga samoodbrana je veština koja ima korene i svoj indetitet, i to je razlog više da se samoodbrana na ovim prostorima razvije u jednu multidisciplinarnu borilačku veštinu. Ideja svega ovoga jeste da se sjedine borilačke veštine i da među njima nastane jedna tanka linija koja će se u svakom trenutku raspoznavati i koristiti samo u odbranu i zaštitu spostvenog i tuđeg života.

Naravna kao i sve veštine tako i samoodbrana ima svoje dobre i loše strane, ako to možemo tako da nazovemo autor je dao sebi za pravo da definiše loše strane samoodbrane a to su: samoodbrana kao što smo i rekli do sada u tekstu je skup dve tri ili više veština zavisi ko i kako daje sebi za pravo da je kreira i iz tog razloga samoodbrana nije čista veština. U kom slimslu „čista veština” ?, pa i sami znate da su AIKIDO, JUDO, JUI JUITSU, KARATE i ostale tradicionalne veštine, veštine koje su nastale od 5-10 tehnika koje su se prenosile i učile vekovima i iste te tehnike su se nadograđivale modifikovale, unapređivale kako god da okrenete ove tradicionalne borilačke veštine imaju svoju BAZU temelj na kome ove veštine stoje već dugi niz vekova, to je i razlog zašto su opstale. Svaka tehnika koja je bazična dovedena do savršenastva, svaki pokret koji se izvodi i element koji se primenjuje u bazičnim tehnika jeste koren veštine.

Kada pogledamo sve ovo i razmislimo dođemo do pitanja koje postavljamo sebi da li je samoodbrana „kvazi veština” ili je to veština XXI veka.

Pa vidite ovako uvek će postojati dve strane a između će biti most pa Vi sami odlučite na koju ćete stranu reke biti, kao što rekoh most postoji iskoristitega! Samoodbrana nema BAZU zašto?, Zato što je to veština koje se koristi i izvodi u realnim situacija, to je veština koje se može trenirati u prirodi, diskoteci, autobusu, na ulici, veština koja se koristi i upražnjava na svakom mestu gde čovek može da se nađe u situaciji koja će mu ugroziti život. A isto tako tradicionalne veštine koje imaju BAZU i koje se treniraju u Sali tj. u zatvorenim objektima sa oznaćenim prostorom za kretanje i odgovarajućom podlogom da se ne bi povredili sportisti, takođe i one se mogu koristiti za odbranu na ulici i mestima gde se čovek svakodnevno susreće sa raznim izazovima i preprekama koje ga čekaju u životu.E sada se pitate šta sam hteo sa ovim da kazem tj. kakva komparacija postoji, pa na izgled nikakva ali u praksi velika a to je: faktor iznenađenja, faktor straha, faktor treme ( u daljem tekstu ćemo obratiti pažnju na ove termine ), psihologija i pristup prema problemu u kome se nalazimo, neki će pomisliti da je ovo sada filozofija, pa kao što rekoh dve strane će uvek postojati……………..

Došli smo i do poslednjeg pitanja što se tiće samoodbrane a to su ustvari dva pitanja, Ko je instruktor samoodbrane i Ko trenira samoodbranu?
Vidite ovako ovo je dosta široko pitanje i ja ću se truditi da sa svoje tačke gledišta i uz pomoć mog iskustva dati odgovore za koje bi možda mogli da budu tačni!
Instruktor ili Trener. Kod nas u Srbiji ljudi verovatno ne znaju koja je razlika između ova dva termina, njima je važno da postoji osoba koja će da stane ispred njih i da ih usmerava i navodi na ono što je ON naućen. Neki pa misle da je TRENER veće zvanje od INSTRUKTORA možda su upravu a sa druge strane svega ovoga postoji i ova terorija za koju ja mislim da je ispravna ( na Vama je da presudite ) osoba tj. Lider koji stane ispred grupe koji trenira ili daje određene instrukcije mora da bude na prvom mestu pošten, bez nekih loših i negativnih misli, mora da voli ljudski rod i ne sme da ima neku deformisanu misao o ljudima, druga stvar mora da je edukovan što se tiće nekih osnovnih principa kako treba raditi sa ljudima ( mislim i na decu i na žene ), mora da poznaje i psihologiju, pedagogiju, filozofiju, fiziologiju, anatomiju…. tu ću zastati jer bi mogao još dosta nauka da nabrajam i verujte mi ne bi sve stale na ovom papiru. Kad pogledamo sve ovo ispadne da TRENER ILI INSTRUKTOR treba da bude naućnik znam i ja sam to pomislio na poćetku a onda sam shvatio da TRENER ILI INSTRUKTOR treba da bude samo DOBAR ČOVEK koji ume da organizuje određenu grupu ljudi a pritom da nikome ne ugrozi život u toku treninga i u toku trenažnog procesa. Sada možemo da se vratimo na Instruktora samoodbrane ( izabrali smo instruktora ), koji treba da poseduje dosta iskustva sa različitim borilačkim veštinama, da ima dobru komunikacionu moć sa ljudima da poseduje neku vrstu iskustva sa ‘ulice’ ( verujte mi mnogo je važno ovaj faktor ‘ulice’ ) i naravno da je DOBAR ČOVEK. Pitate se verovatno da li su instuktori samoodbrane bivši sportisti nekih borilačkih grana pa 99% ste upravu, e sada se postavlja pitanje zašto nisu ostali u svom svetu u svojoj sveri tj, u svojoj grani borenja nego su prešli u instruktore samoodbrane………..?
Pa verujte mi nema mnogo filozofije na ovu temu a nema ni tajni. Većina sportista teže ka tome da jednog dana imaju svoj klub i svoje učenike, opet drugi sportisti žele samo da postave što veći uspeh u takmičarskom smislu. ( oni sigurno ne žele baš da budu instruktori samoodbrane ). Da se vratimo na prvu grupu, u večini slučajeva sportista koji ima povredu on želi što pre da se povuće i da počne da filozofira tj. Da drži trening!, sportisti koji su promašili sportsku granu i nisu sebe našli, oni žele da nadoknade svoje iskustvo tako što će postati trener ili instruktor samoodbrane. Imate i one sportiste koji su trenirali dugi niz godina kod jednog istog trenera i nakon izvesnog vremena smatra da je prevazišao svog učitelja pa želi da postane trener ili instruktor samoodbrane. ( mislim na borilačke veštine i sportove kada kažem samoodbrana, mogu da koristim i termin MMA ali verujte mi da nema potrebe jer sve to što sadrži MMA to može da se radi i u SAMOODBRANI ). Imate sportiste koji ne žele da se vežu samo za jednu borilačku granu, isto tako imate sportiste koji ne poštuju tradicionalna načela borenja žele nešto novo i „realno” , da izađu iz tog kruga gde postoje pravila bushida i jednostavno da puste telo da se samo brani od svih loših i negativnih stvari koje nas susreću tokom života. Tako da instruktori ili treneri samoodbrane mogu biti različiti ljudi koji sebi daju za pravo da kreiraju i izvajaju veštinu koja će nositi lični stil tj. „gene stvaraoca”.
Verovatno Vas zanima zašto sam ja postao instruktor samoodbrane, pa razmišljo sam da li da pišem o ovome ili da preskočim ali pošto ceo život radim sve pošteno i otvoreno bez nekih ustupanja i granica tako da ću Vam i odgovoriti.Postao sam instruktor samoodbrane iz nekoliko razloga (dopuniću prvo pitanje), povreda kolena, sportista koji nije realno imao neku šansu u daljem radu, prezasičenost, edukacija, otvorio sam svoj um i poćeo da razmišljam totalno drugaćije što se tiće borenja, ostvariti svoj stil borenja, preneti ga na druge, edukovati druge i jedan od glavnih ciljeva je izači iz sale i redovnosti treninga, ponavljanja tehnika i promena partnera, raditi nešto svoje i pokušati nadmetnu ti svoj stil – svoju veštinu na tržiste koje je veliko a pritom opstati u svemu i ono što je najvažnije uspeti u tome.
Što se tiće drugog pitanja ko trenira ili ko bi mogao da trenira samoodbranu, pa verujte mi na ovo pitanje možete i sami dati odgovor tako što ćete probati samoodbranu i sami ćete sebi reći ovo jeste za mene ili nije tako da neću se truditi da Vam nadmetnem svoje mišljenje ili da Vas teram da trenirate samoodbranu. Kažu majstori različitih tradicionalnih veština da se borilačkim veštinam bave ljudi koji imaju visok koeficijent inteligencije ali nećemo sada na ovu temu jer će u nastavku ovog priručnika biti i ta tema obrađena.

Pa sada bi trebao da dam definiciju samoodbrane a pritom da ne zamenim teze sa definicijom borilačkih veština.

Šta je SAMOODBRANA?

DEFINICIJE SAMOODBRANE:

- Samoodbrana je veština koja sadrži elemente dve ili više borilačkih veština koje su usklađene stilu osobi koja ih kreira u toku svog iskustva sa veštinom, gde se trudi da obezbedi sportistima maximalnu bezbednost svoga tela od različitih negativnih faktora sa kojim se susrećemo tokom življenja.
- Samoodbrana je veština koja budi našu svest, jača naš duh i stvara realnu sliku našeg života.
- Samoodbrana je multidisciplinarna veština koja sadrži elemente borenja koji su najčešći i približni realnoj situaciji borenja – „ ulica”.

……………..autor PRIRUCNIKA ZA INSTRUKTORE I TRENERE BORILAČKIH VEŠTINA I SPORTOVA U SAMOODBRANI…………..Damir Amedovski